Сала Нишког симфонијског оркестра, 20 сати

Свечано отварање НИМУСА

Свилен Симеонов - Диригент

Свилен Симеонов је афирмисан као један од најистакнутијих диригената Бугарске. Добитник је награде „Музичар године“ (1999) са софијским оркестром „Амадеус“ коју додељује Бугарски национални радио, награде „Кристална лира“ (2001) са оркестром „Collegium Musicum – Банкја“, и награде „Златна Лира“ (2007) са оркестром „Симфонијета Софија“ за висока достигнућа у извођачким уметностима. Маестро Симеонов је шеф-диригент оркестра „Симфонијета Софија“, софијског оркестра „Амадеус“ и Видинског државног симфонијског оркестра, а гостујући је диригент Бечког оперетског подијума, као и „Teatro Lirico D’Europa“ и Штраусовог фестивалског оркестра. Дипломирао је на „Панчо Владигеров“ Државној академији у Софији, Академији за музику и плес у Пловдиву, на одсецима кларинет и дириговање. Такође је завршио студије дириговања у класи проф. Салвадора Мас Кондеа на Бечкој музичкој академији. Симеонов је подучавао дириговање у Софији, Сеулу, Грчкој (Козани и Власти), Ханоју (Вијетнам), Италији и САД (Државни универзитет Јангстаун и Музичка школа Дејна – Охајо, Thiel College и Вестминстер колеџ –Пенсилванија). Маестро Симеонов је цењен од стране штампе због својих извођења. У водећем бугарском музичком часопису „Музички хоризонти“ се наводи: „Осећала се сугестивност диригента, који је успео да усади такву емоцију у жице инструмената, која је навела слушаоце да задрже дах и са њим поделе тај тренутак… исповест Чајковског (Серенада за гудаче), рад генија, пробудила је најдубља осећања публике, која је изразила своју захвалност бурним аплаузом“. Наступао је у практично свим престижним концертним дворанама света, међу којима су: дворана Берлинске филхармоније, Златна сала Музикферајна у Бечу, Концертхебау – Амстердам, дворана „Бугарска“ – Софија, Центар уметности у Сеулу, Бунка Каикан центар – Токио, Викторија хол – Женева, Тонхале – Цирих, РАИ дворана „Артуро Тосканини“ – Торино, Palau de la Musica – Барселона, Auditorio national de Musica – Мадрид, Teatro monumental – Мадрид, Аудиторио Алфредо Краус – Лас Палмас, Koлисеу – Лисабон, Кућа музике – Порто, Концертна дворана Билкент – Анкара, Левент центар – Истанбул, Сава центар, Мегарон – Атина, Мегарон – Солун, Фестивалска дворана – Осака, Центар уметности Аичи – Нагоја, Театар Винтерхур, сала Вроцлавске филхармоније, Српско народно позориште у Новом Саду, Teatro auditorio – Куенка, Teatro Sociale di Mantova, Театар „Фор де Франс“ – Мартиник, историјски локалитет у Баалбеку – Либан, Аполонов амфитеатар – Патра, Иродов амфитеатар у Атини, Антички амфитеатар – Охрид, и сала Нишког симфонијског оркестра. Од 1994. године, маестро Симеонов је музички директор и шеф-диригент софијског оркестра „Амадеус“, а 2001. године постаје главни диригент Видинског државног симфонијског оркестра. Након што је, 2003.


Марио Хосен се школовао у Софији, Бечу и Паризу. Међу његовим наставницима налазе се и велики педагози, као што су Жерар Пуле и Михаел Фришеншлагер. Марио Хосен је уметнички директор оркестра "Камерата Орфика", Интернационалног музичког фестивала у Варни а оснивач је Интернационалне музичке академије "Орфеј" из Беча. Слављен због невероватне виртуозности и харизматичног сценског наступа, његов репертоар се простире од ренесансне преко класичне музике, до савремених дела и џеза. Као међународно признат солиста, наступао је са многим чувеним оркестрима, као што су : "Академија Свети Мартин у пољима", Бечки камерни оркестар, Енглески камерни оркестар, Симфонијски оркестар "Чајковски", Оркестар "Брукнер" из Линца, оркестар "Миланске скале", Краљевска филхармонија, Државни симфонијски оркестар Мексика, Симфонијски оркестар Радија Праг, Софијска филхармонија и Филхармонија Северозападне Немачке. Хосен је наступао са истакнутим музичарима, као што су Бруно Канино, Владимир Федосејев, Филип Бернолд,Лесли Хауард, Адриан Етикер, Жерар Кауз, Рој Гудман, Владимир Менделсон, Борис Мерсон, Леон Бош, Жорж Плудермахер и Жан-Бернар Помије - међу осталима. Неколико савремених композитора је посветило дела Хосену или их писало по наруџбини за Хосена, нпр. Томас Марко, Раинер Бишоф, Валтер Баер, Георги Арнаудов, Франсоа-Пјер Descamps и Алесандро Солбиати. У својим музиколошким и уметничким стремљењима, Хосен је фокусиран на истраживање оригинала Никола Паганинија. Комплетан Паганинијев опус композиција за соло виолину и за виолину и оркестар, издаће кућа Доблингер из Беча, као историјски референтну едицију. Неколико високо цењених CD издања, водеће италијанске куће Dynamic из Ђенове, представљају светску премијеру снимака неких од најпознатијих дела Паганинија у својим оригиналним верзијама. Марио Хосен свира виолину Ђованија Батисте Гуадањинија, израђену 1749, позајмљену из колекције Аустријске народне банкe. Такође је и амбасадор бренда "Пежо". Марио Хосен, на свим концертима, користи искључиво жице по његовом избору, Vision Titanium Solo strings, које производи компанија Thomastik-Infeld из Беча.


Програм
Л.в.Бетовен-"Егмонд" увертира
Николо Паганини - Соло капричо "Nel cor piu non mi sento"
Пиетро Маскањи - "Кавалериа рустикана" - Интермецо
Николо Паганини - Концерт бр.1 oп.6, I став
Ђоакино Росини - увертира "Севиљски берберин"
Николо Паганини - Мојсије варијације за гудаче и виолину соло
Л.в.Бетовен – Симфонија бр.7, A- dur , II став
Николо Паганини - Религиозна интродукција
Николо Паганини – Концерт бр.2 "Ла Кампанела", III став - Финале