Сала Нишког симфонијског оркестра u 20ч

Јозеф Суилен

Сматра се да је Јозеф Суилен високо инспиративан, узбудљив и моћан диригент. Музичари и публика посебно истичу његову прецизност, музички темперамент, харизматичност и топлину, као и дубоку експресивност у интерпретацији. Карактерише га, такође, аутентичан приступ управљању оркестром који код извођача провоцира посебан ентузијазам. Суилен је студирао на одсецима за оркестарско дириговање и кларинет на конзерваторијумима за музику у Мастрикту и Амстердаму. Дипломирао је у класи проф. Ј. Ван Зона са највишим оценама, ‘cum laude’. Студије је потом наставио у Лондону под вођством Б. Хаитинка и К. Клајбера. На његовом репертоару заступљена су дела од периода класицизма, све до 20. века. Посебну пажњу посвећује централноевропској класицистичкој и романтичарској музици, за које сматра да су потцењени и запостављени на стандардним концертним програмима. Дириговао је широк симфонијски репертоар у бројним европским земљама. На позицији је музичког директора камерног оркестра у Брабанту, затим „Nijmegen University“ симфонијског оркестра и Холандског краљевског војног оркестра. Тренутно је ангажован као гостујући диригент у Холандији, Украјини, Бугарској, Румунији, Русији и Кини. Успешно је сарађивао са солистима као што су С. Дор, М. Штокхаузен, Ј. Дерилова, Г. Ибрахимова, К. Калудов, Р. Бишоф, К. Ангелеску и др. Остварио се и као оперски диригент (Чаробна фрула, Фиделио, Севиљски берберин, Кармен, Трубадур, Аида, Тоска), што сматра својим посебно значајним успехом.


Рита Кинка

Рита Кинка (1962) је рођена у Суботици, где је започела похађање ниже музичке школе 1967. у класи проф. Ј. Рукавине, и средње музичке школе 1973. у класи проф. М. Бах. Студије клавира на Академији уметности у Новом Саду је уписала у класи проф. Е. Тимакина 1977. године, да би после одласка професора 1979. у Москву наставила у класи проф. А. Валдме. Дипломирала је са највећом оценом 1981. Постдипломске студије је упоредо уписала на Факултету музичке уметности у Београду у класи проф. Д. Трбојевића 1981. и на Академији уметности у Новом Саду у класи проф. А. Валдме. За успех на магистарским студијима добила је Октобарску награду града Београда за најбоља студентска остварења у 1983. години. Усавршавала се академске 1988/89. године на Џулиарду у Њу Јорку, у класи Ђ. Шандора, користећи стипендију фондације Ђ. Бахауер која јој је додељена на међународном такмичењу Краљица Елизабета у Бриселу 1987. као најперспективнијем младом уметнику. Снимала је за радио и ТВ центре у више земаља (Југославија, Македонија, Словенија, Хрватска, Италија, Аустриа, Немацка, Белгија, Француска, Русија, Естонија, Чешка, Словачка, Мађарска, Румунија, Бугарска, Енглеска, Грчка, Шпанија, Израел, Канада, САД, Аустралија, Тајван). ЛП плочу са делима Бах - Бусони (Чаконе) и Шуман (Токата оп. 7 и Карневал оп. 9) издала је продукција ПГП Београд (1989). Албум са делима Шопена (Ноктурно), Шумана (Токата), Рахмањинова (Етида ес-мол), Скрјабина (Етида гис-мол) и Мусоргског (Слике са изложбе) реализовала је Digital Media Production из Брисла. Продукцију, дистрибуцију и промотивне концерте у земљама Европске уније обезбедила је фондација Награда за жену Европе. Рита Кинка је редован професор за главни предмет Клавир и шеф Катедре за клавир на Академији уметности у Новом Саду.


Програм

Ђузепе Верди (1813-1901)
Увертира за оперу “Моћ судбине“(1861)

Сергеј Рахмањинов (1873-1943)
Клавирски концерт бр. 3, де-мол, оп. 30 (1909)
“Allegro ma non tanto”
“Intermezzo: Adagio”
“Finale: Alla breve”

Антоњин Дворжак (1841-1904)
Словенске игре (избор)

Жорж Бизе (1838-1875)
Свита “Арлежијанка” (1872)
“Pastorale”
“Intermezzo”
“Farandole”