Велика сала Дома Војске Србије, 19 сати

Јури Ревич

Са само 26 година, виолиниста Јури Ревич је већ свестран уметник невероватне дубине и зрелости. Добитник је Ехо класик награде „Дебитант године“ (2016), проглашен за најбољег младог уметника 2015. године од International Classical Music Awards, а Бетовенов центар у Бечу му је доделио награду „Млади музичар године“. Он је један од најизражајнијих музичара своје генерације.

Јури је дебитовао у Карнеги Холу 2009. и у миланској Скали 2013, а његови концерти од тада обухватају наступе у дворанама као што су: Берлинска филхармонија и Концертхаус (Берлин), Музикферајн и Концертхаус у Бечу, циришки Тонхале, Гевандхаус у Лајпцигу и Сала Чајковски у Москви међу многим другим, док су његове досадашње снимке објавиле куће Sony Classical и Odradek, као и ARS records за чије је издање награђен Ехо класик наградом.

Као уметник широких интересовања, Јури је искрени интерпретатор барокних дела, те често сарађује са чембалисткињом Олгом Филиповом, а као посвећени камерни музичар сарађује и са истакнутим уметницима као што је Данил Трифонов. Током студија на Бечком конзерваторијуму, Јури је основао квартет Quatuor du Soleil чија извођења обухватају музику од времена барока до савремених дела. Своју креативност преточио је и у филмски медиј. Студирао је режију и глуму, а продуцирао је и сосптвени кратки филм.


Од 2015. године покренуо је у Бечу нови међународни концертни циклус „Петком увече са Јуријем Ревичом“ који је укључио уметнике као што су Паул Бадура Шкода, Алексеј Игудесман и многе друге. Такође је створио сопствени циклус концерата у сарадњи са музејем Белведере у Бечу.

Поред концертирања, Јури се бави и организацијом многих добротворних акција. Заједно са Европско-руским друштвом за интернационалну сарадњу, 2011. је организовао концерт у Бечу за жртве цунамија у Јапану као и први добротворни догађај „Све за аутизам“ у Аустрији 2015. године.

Рођен у породици музичара, Јури је почео је да свира виолину у петој години а у седмој  је уписао Централну музичку школу при Москвском конзерваторијуму у класи Галине Турчанинове. Између 2005-2009. студирао је код Виктора Пикаизена, а студије је наставио 2009. на Бечком конзерваторијуму код Павела Верњикова. Он је амбасадор Бечке интернационалне школе „Амадеус“ и професор WOM академије у Сантандеру, јединствене организације чији је циљ промовисање класичне музике широм Шпаније, као основе за унапређење културе.

Јури Ревич свира на виолини Страдиваријус из 1709. коју му је уступила Фондација породице Гох.


Свилен Симеонов је афирмисан као један од најистакнутијих диригената Бугарске. Добитник је награде „Музичар године“ (1999) са софијским оркестром „Амадеус“ коју додељује Бугарски национални радио, награде „Кристална лира“ (2001) са оркестром Collegium Musicum – Банкја и награде  „Златна Лира“ (2007) са оркестром „Симфонијета Софија“ за висока достигнућа у извођачким уметностима.

Маестро Симеонов је шеф-диригент оркестра “Симфонијета Софија“, софијског оркестра „Амадеус“ и Видинског државног симфонијског оркестра а гостујући је дирегент Бечког оперетског подијума (Operetten Buhne Wien, Heinz Helberg, 2004-2006), као и Театро лирико д’Еуропа (oд 2001. године) и Штраусовог фестивалског оркестра (од 2007. са Еуроконцертом и Промоконцертом).  

Дипломирао је на "Панчо Владигеров" Државној академији у Софији, Академији за музику и плес у Пловдиву, на одсецима кларинет и дириговање. Такође је завршио студије дириговања у класи проф. Салвадора Мас Кондеа на Бечкој музичкој академији. Током претходних ангажмана, био је музички директор и диригент Оперско-симфонијског друштва Бургас.

Посвећени педагог,  Симеонов је подучавао дириговање у Софији, Сеулу, Грчкој (Козани и Власти), Ханоју (Вијетнам), Италији („Фестивал оф д гулф“) и САД (Државни универзитет Јангстаун и Музичка школа Дејна - Охајо, Thiel College и Вестминстер колеџ – Пенсилванија). Често је позиван да води курсеве и мастер-клас семинаре на фестивалима широм света.

Маестро Симеонов је цењен од стране штампе због својих извођења. У водећем бугарском музичком часопису  „Музички хоризонти“ се наводи: „Осећала се сугестивност диригента, који је успео да усади такву емоцију у жице инструмената, која је навела слушаоце да задрже дах и са њим поделе тај тренутак… …исповест  Чајковског (Серенада за гудаче), рад генија, пробудила је најдубља осећања публике, која је изразила своју захвалност бурним аплаузом“. 

Симеонов је гостовао у многим земљама широм Европе, Азије и Америке. Наступао је у ,практично свим, престижним концертним дворанама света, међу којима су: дворана Берлинске филхармоније, Златна сала „Музикферајна“ у Бечу, „Концертхебау“ – Амстердам, дворана „Бугарска“ – Софија, Центар уметности у Сеулу, Бунка Каикан центар – Токио, Викторија хол – Женева, Тонхале – Цирих, РАИ дворана Артуро Тосканини – Торино, Палау де ла музика - Барселона, Аудиторио национал де музика – Мадрид, Театро монументал – Мадрид, Аудиторио Алфредо Краус – Лас Палмас, Koлисеу –Лисабон, Кућа музике – Порто, Концертна дворана Билкент – Анкара,  Левент центар – Истанбул, Сава центар, Мегарон – Атина, Мегарон – Солун, Фестивалска дворана – Осака, Центар уметности Аичи – Нагоја, Театар Винтерхур, сала Вроцлавске филхармоније,  Српско народно позориште у Новом Саду, Театро аудиторио – Куенка, Театро социале ди Мантова, Театар Фор де  Франс – Мартиник, историјски локалитет у Баалбеку – Либан, Аполонов амфитеатар – Патра, Иродов амфитеатар у Атини, Антички амфитеатар – Охрид и сала Нишког симфонијског оркестра.

Од 1994. године, маестро Симеонов је музички директор и шеф-диригент софијског оркестра „Амадеус“ а 2001. године постаје главни диригент Видинског државног симфонијског оркестра.  Након што је, 2003. године, маестро Симеонов ангажован као шеф-диригент „Симфонијете Софија“, овај ансамбл постаје један од најтраженијих бугарских оркестара.


Програм

Ђоакино Росини (1792-1868)
Увертира за оперу „Италијанка у Алжиру“ (1813)
Николо Паганини (1782-1840)
Виолински концерт бр. 2, ха-мол, оп. 7
Allegro maestoso
Adagio
Rondo („La Campanella“)
ПАУЗА
Јоханес Брамс (1833-1897)
Симфонија бр. 3, Еф-дур, оп. 90
Allegro con brio
Andante
Poco allegretto
Allegro — Un poco sostenuto