Сала Нишког културног центра 20 сати

Пјеро Романо


Пјеро Романо је врло активан уметник и организатор. Од ране младости се издва ја освајањем националних и међу народ них такмичења. на сту па као пијаниста и диригент у бројним ита ли јан ским градо ви ма (рим, Болоња, Фиренца, Милано, торино, Модена, Ка ља ри) и у ино стран ству (Северна аме рика, Шпанија, Белгија, Француска, Швајцарска, Кина, Румунија, Турска, Србија, Црна Гора). Сарађивао је са бројним међународним оркестрима и престижним солистима као што су: Иља Груберт, Пјер Амојал, Грегори Портер, Сергеј Крилов, Алдо Ћићолини, Стефано Болани, Роберто Капело, Луис Бакалов, Катја рићарели, Серена аутјери, ноа, Луиђи Пјовано, Реј Чен, тони Хадли. Снимао је музику Гервасија, Поленка, рота, Лорда Бернера, волтона, Франка, Моцарта, Бакалова, Шостаковића. Професор је на предметима „вежба и читање нотног записа за клавир“ и „Законодавство, право и организација свирања уживо“ на Музичком конзерваторијуму „е.р.Дуни“ у Матери. Био је на позицији уметничког директора лирске сезоне општине таранто и музички је консултант за бројне италијанске асоцијације и фестивале. Од 2014. до 2017. био је директор Музичког конзерваторијума „е. р. Дуни“ у Матери. од 1992. је на месту уметничког директора оркестра magna grecia. Додељена му је почасна титула „витез републике“ коју му је 2. јуна 2018. предао Серђо Матарела, председник Италије.


Ајако Фуџики

Ајако Фуџики – пијаниста и композитор виртуозна јапанска пијанисткиња, уче ница алише де Ларока и специјалиста за шпанску музику. Сарађује са вр хунским му зи чарима. њен први албум са оригиналним дели ма „Бистра вода“ („Bright water“) издат је 2016. године. Ајако ко м по ну је музику уграђујући у њу елементе класичне и технике електронске музике. Рођена у токију, ајако Фуџики је почела да свира клавир када је била врло мала, а свој први концерт је имала са седам година, изводећи дела Бетовена и Шопена. наступа на бројним међународним фестивалима и чувеним концертним салама у Јапану, Шпанији, Уједињеном Краљевству, аустрији, Швајцарској, Италији, Колумбији и Бугарској. Ајако је развијала своју вештину наступајући са алишом де Ларока, једним од највећих пијаниста 20. века, првим шпанским уметником који је освојио награду УнеСКо-а, са Карлотом Гарига на академији Маршал у Барселона, специјализирајући шpанску музику, са Кармен Браво Момпоу, специјализирајући на композицијама Фредерика Момпоуа, са Јаном вином на Конзерваторијуму у амстердаму, са чанг Лијем на Универзитету у Грацу, са нарцисом Бонетом на „L’ecole normale“ у Паризу, са Ирином осиповом на московском Конзерваторијуму чајковски, са Кристофером елтоном на Краљевској академији за Музику у Лондону и чувеним јапанским пијанистима као што су наоко Мацуно и Момојо накаи. Године 2005. освојила је диплому „Специјалисте за шпанску музику“. Године 2007, додељена јој је титула „Мајстор шпанске музике“. Била је финалиста на међународном такмичењу пијаниста у Бечу. Свирала је као солиста Шопенов концерт за клавир са оркестром сачињеним од чланова Симфонијског оркестра Гран театра дел Лисеу. Године 2016. позвана је на музички фестивал „41. зимске музичке вечери“ у Бугарској да изводи Шуманов Концерт у а-молу и имала је част да ради са истакнутим директором Сер Паликаровим и Симфонијским оркестром из Пазарџика у Бугарској. тај концерт је емитован на националном радију Софија. Исте године свирала је Шуманов концерт са Симфонијским оркестром Сент Кугат у истоименој концертној дворани као и у театру Ла Маса (дело валенсијског архитекте Густавина који је пројетовао и централну станицу у њујорку) поводом обележавања 25 година постојања оркестра. Свирала је, такође концерт за чембало Мануела де Фаље, на истом чембалу на коме је Мануел де Фаља компоновао, као и рукопис Падре Солера Квинтети са класичном Барселоном. објавила је неколико снимака попут „Франц Шуберт“ и „Шпанија – љубав и мржња“ („españa - Amor y Odio“). Године 2010. објавила је солo свиту за клавир „Гоја – моја љубав“ („gOyeSCAS - los majos enamorados“) коју је компоновао шпански композитор енрике Гранадос, а која је позната као једна од најтежих свита за клавир. Био је то постхумни меморијал који је ајико објавила својој професорки алиши де Ларока. такође, неки од њених снимака су изабрани као тонски запис за документарни филм „Карлос Барал“ о шпанском песнику Карлосу Баралу, који су преносиле обе шпанске националне телевизије – тве и тв3. Као композитору, њено дело је премијерно приказано у Палати каталонске музике. ајако је компоновала оркестрирана дела са клавиром и више других инструмената за филмове, рекламе и документарне филмове, уграђујући у њих елементе класичне музике и технике електронске музике. Свој први оригинални албум „Бистра вода“ („Brightwater“) објавила је 2015. године који је сама изводила. Дела обухватају соло клавир, дуо клавира и трио клавира, виолину и виолончело. Сниман је у потпуности у Барселони уз непроцењиво учешће двојице музичара – виолинисте Кристијана чивуа, концерт-мајстора Симфонијског оркестра Барселоне и Кристофора Песталоција, водећег виолончелисте Симфонијског оркестра каталонског театра – gran Teatro del Liceo.


Програм

Едвард Григ / Edward Grig
Концерт за клавир и оркестар, оп.16 / piano and Orchestra Concert,
Op.16
- Allegro molto moderato
- Adagio
- Allegro moderato molto e marcato
ПАУЗА/PAUSE
Едвард Григ / Edward Grig
Пер Гинт Свита / peer gynt Suite
Свита Бр. 1 / Suite no. 1
- Јутро / morning mood
- осина смрт / Death of Ase
- анитин плес / Anitra’s dance
- У сали планинског краља / in the hall of the mountain king
Свита Бр. 2 / Suite no. 2
- отмица невесте. Ингридина жалопојка /
The Abduction of the Bride, ingrid’s Lament
- арапски плес / Arabian Dance
- Пер Гинтов дочек, олујна ноћ на мору /
peer gynt’s Homecoming, Stormy evening on the Sea
Солвегина песма / Solveig’s Song