Сала Нишког симфонијског оркестра, 20 сати

СВЕЧАНО ЗАТВАРАЊЕ НИМУСА

Фатима Алиева припада најистакнутијим солистима своје генерације у Русији. Након што је радила на Московском конзерваторијуму, преселила се у Швајцарску, где је постала асистент професора на конзерваторијуму и одржала концерте широм Европе и САД. Свој соло оркестрални деби остварује са 12 година са филхармонијом Дагестанске филхармоније (Русија) и њеним соло рециталом са 14 година у свом родном граду Макахакала у Дагестану. Фатима је радила са филхармонијом Дагестанске филхармоније (Русија), Симфонијским оркестром "Нове Русије", Ансамблом 900 (Швајцарска), Хрватским радиом, оркестром Италије, оркестром Швајцарске, Московском филхармонијом. Наступала је и са диригентима као што су: Младен Тарбук, Николас Милтон, Артуро Тамајо, Алексеј Воронтзов, Андреј Галанов, Вјачеслав Валев, Глеб Сквортсов и Игор Монасхеров.

Фатима Алиева наступала је у Италији, Швајцарској, Немачкој, Шпанији, Чешкој Републици, Америци и другим земљама. Свирала је у хали Верди и Габер у Милану, Театро Аргентина у Риму, Аудиторио Стелио Моло у Лугану, Женевској дворани Франк-а Мартин, Концертној дворани Чајковски и Болсхој дворани Московског конзерваторијума. Ове сезоне њен програм укључује концертну турнеју у Кини, као и концерте на фестивалима у Мађарској, Белгији, Русији и Чешкој. Победник је многих међународних такмичења, укључујући такмичење клавира Светислава Станцица у Загребу (Хрватска, 2007), такмичење у оквиру Ротаракт омладинског програма Ротари Интернационална Асоцијација (Шпанија, 2008), у Минску (Белорусија, 2010), у Пинеролу (Италија, 2011), Лучиано Лучиани (Италија, 2012), 38. међународно такмичење у Лозани (Швајцарска, 2012), Премиа Академиа (Италија, 2015).

Након што је завршила Академску музичку школу, уписала је у Московски конзерваторијум, где је студирала са професором Елисо Вирсаладзе и професором Норе Доалом, који је именовао за свог асистента. Наступ у седишту УНЕСКО-а у Паризу натерала ју је да постане мајстор у области међународних односа који је дуго интересантан за пијанисте.


Свилен Симеонов - Диригент

Свилен Симеонов је афирмисан као један од најистакнутијих диригената Бугарске. Добитник је награде „Музичар године“ (1999) са софијским оркестром „Амадеус“ коју додељује Бугарски национални радио, награде „Кристална лира“ (2001) са оркестром „Collegium Musicum – Банкја“, и награде „Златна Лира“ (2007) са оркестром „Симфонијета Софија“ за висока достигнућа у извођачким уметностима. Маестро Симеонов је шеф-диригент оркестра „Симфонијета Софија“, софијског оркестра „Амадеус“ и Видинског државног симфонијског оркестра, а гостујући је диригент Бечког оперетског подијума, као и „Teatro Lirico D’Europa“ и Штраусовог фестивалског оркестра. Дипломирао је на „Панчо Владигеров“ Државној академији у Софији, Академији за музику и плес у Пловдиву, на одсецима кларинет и дириговање. Такође је завршио студије дириговања у класи проф. Салвадора Мас Кондеа на Бечкој музичкој академији. Симеонов је подучавао дириговање у Софији, Сеулу, Грчкој (Козани и Власти), Ханоју (Вијетнам), Италији и САД (Државни универзитет Јангстаун и Музичка школа Дејна – Охајо, Thiel College и Вестминстер колеџ –Пенсилванија). Маестро Симеонов је цењен од стране штампе због својих извођења. У водећем бугарском музичком часопису „Музички хоризонти“ се наводи: „Осећала се сугестивност диригента, који је успео да усади такву емоцију у жице инструмената, која је навела слушаоце да задрже дах и са њим поделе тај тренутак… исповест Чајковског (Серенада за гудаче), рад генија, пробудила је најдубља осећања публике, која је изразила своју захвалност бурним аплаузом“. Наступао је у практично свим престижним концертним дворанама света, међу којима су: дворана Берлинске филхармоније, Златна сала Музикферајна у Бечу, Концертхебау – Амстердам, дворана „Бугарска“ – Софија, Центар уметности у Сеулу, Бунка Каикан центар – Токио, Викторија хол – Женева, Тонхале – Цирих, РАИ дворана „Артуро Тосканини“ – Торино, Palau de la Musica – Барселона, Auditorio national de Musica – Мадрид, Teatro monumental – Мадрид, Аудиторио Алфредо Краус – Лас Палмас, Koлисеу – Лисабон, Кућа музике – Порто, Концертна дворана Билкент – Анкара, Левент центар – Истанбул, Сава центар, Мегарон – Атина, Мегарон – Солун, Фестивалска дворана – Осака, Центар уметности Аичи – Нагоја, Театар Винтерхур, сала Вроцлавске филхармоније, Српско народно позориште у Новом Саду, Teatro auditorio – Куенка, Teatro Sociale di Mantova, Театар „Фор де Франс“ – Мартиник, историјски локалитет у Баалбеку – Либан, Аполонов амфитеатар – Патра, Иродов амфитеатар у Атини, Антички амфитеатар – Охрид, и сала Нишког симфонијског оркестра. Од 1994. године, маестро Симеонов је музички директор и шеф-диригент софијског оркестра „Амадеус“, а 2001. године постаје главни диригент Видинског државног симфонијског оркестра. Након што је, 2003.


Програм


Сергеј Рахмањинов (1873-1943)
Клавирски концерт бр.1, фис-мол,оп.1
Vivace
Andante cantabile
Allegro vivace

Петар Илич Чајковски (1840-1893)
Оркестарска свита из балета "Лабудово Језеро", оп.20а
Scène
Valse
Danse des cygnes
Scène
Czardas: Danse hongroise
Scène