Сала Нишког симфонијског оркестра, 20 сати

Јован Колунџија је рођен у Београду, где је магистрирао на Музичкој академији у класи професора Петра Тошкова, а усавршавао се код чувеног виолинисте Хенрика Шеринга, чији је био најомиљенији ученик. Иза себе има завидну светску каријеру и више од четири хиљаде одржаних концерата у земљи и свету.

Јован Колунџија је оснивач Центра лепих уметности у Београду, који носи назив Гварнериус по Гварнеријусовој виолини из 1754. године, на којој Јован наступа последњих тридесет година. Наш уметник поред својих концерата, део свог времена посвећује промовисању и даљем школовању младих талената у својој уметничкој задужбини – Центру лепих уметности Гварнериус, који је постао најатрактивнија камерна дворана у нашем граду и у којем је, од његовог оснивања 2001. године, реализовано више од 850 уметничких програма. Одлуком Владе Републике Србије, Установа „Гварнериус“ је 2013. године добила статус Установе културе од националног значаја.

Бројне награде и признања сведоче о високим уметничким достигнућима маестра Колунџије, како у земљи, тако и у иностранству :

- Специјална Диплома на Међународном такмичењу Вијењавски у Познању 1967.

- Прва награда на Такмичењу младих југословенских виолиниста у Загребу 1969.

- Диплома на Међународном такмичењу Жак Тибо у Паризу 1969.

- Специјална Диплома на Међународном такмичењу Карл Флеш у Лондону 1970.

- Прва награда на Такмичењу  Сабре Марокин у Мексику 1971.

- Друга награда на Међународном такмичењу омладине у Београду 1971.

- Прва Награда Савеза композитора Југославије на Међународном такмичењу музичке омладине Југославије  1971.

- Октобарска награда града Београда за најбоље стручне и научне радове студената 1971.

- Међународна Награда на такмичењу Мађарске телевизије у Будимпешти 1971.

- Награда Иво Тијардовић у Загребу за бројне наступе врхунског квалитета 1977.

- Повеља Савеза музичких уметника Југославије Златна лира (највећа југословенска уметничка   награда), за најуспешнија уметничка  остварења између два конгреса 1974.-1979.

- Признања Удружења музичких уметника Србије за најуспешније концерте у Београду 1977, 1978, 1979. и 1986. године

- Награда Орландо у Дубровнику за најбољи концерт на Дубровачком летњем фестивалу 1982.

- Октобарска награда града Београда за највредније достигнуће у области музике 1988.

- Грамата Патријарха српског Господина Павла 2004.

- Годишња награда Златни Беочуг за трајни допринос култури Београда  2006.

- Априлска награда града Београда за музичко и музичко сценско стваралаштво 2007. године

- Плакета Града Сарајева 2007.

- Награда –Извођач године 2011- додељена од стране часописа Музика класика

- Награда –Менаџер године у култури- додељена од стране Клуба привредних новинара Србије 2014. године

- Награда – "Капетан Миша Анастасијевић" – додељена за афирмацију музичке културе Србије у свету 2014 године.

- Вукова награда за дугогодишњи допринос развоју културе 2014.

Маестрални несвакидашњи подухвати који се веома ретко реализују на светској сцени јер су изузетно захтевни за уметника:

  1. године маестро Колунџија је као солиста са Београдском филхармонијом и Гудачима Св. Ђорђа, извео програм „Десет величанствених“ који се састојао од десет виолинских концерата различитих аутора за само четири дана.

Крај 2008. године обележио је маестрални концертни подухват Јована Колунџије- пројекат Волите ли Бетовена у четири узастопне вечери донео извођење интегралног опуса Бетовенових соната за клавир и виолину.

Маестро Колунџија је на концертима „Брависимо маестро Моцарт!“ уз сарадњу четири пијанисткиње извео 15 Моцартових соната, што је још један амбициозан пројекат, који је обележио концертну сезону 2009/10.

  1. године Јован Колунџија је концертним пројектом У част Великом Брамсу, заокружио идеју извођења целокупних опуса соната великих аутора.

Турнеје - више пута је наступао у следећим земљама: Аустрија, Белгија, Шведска, Канада, Чиле, Колумбија, Костарика, Чешка, Словачка, Финска, Француска, Грчка, Мађарска, Португал, Индија, Италија, Мексико, Норвешка, Перу, Јужна Кореја, Пољска, Румунија, Бугарска, Русија, Украјина, Белорусија, Литванија, Летонија, Естонија, Шпанија, Велика Британија, Венецуела, САД, Немачка, Кина, Тајланд, Хрватска, Словенија, Босна и Херцеговина, Македонија, Србија...  

Фестивали - Салцбург, Берлин, Евијан, Прашко пролеће, Братиславске музичке свечаности, Дубровачки летњи фестивал, Фестивал у Љубљани, Фестивал Емилија Ромања у Италији, Београдски музички фестивал, Охридско лето, Сервантино у Мексику, Малар у Шведској, Лливиа у Шпанији итд...

Наступао је са угледним уметницима као што су: Хенрик Шеринг, Алдо Чиколини, Алексис Вајсенберг, Ловро Матачић, Вацлав Сметачек, Оскар Данон, Алексис Хаузер, Вероника Дударова, Кениширо Кобајаши, Ханс Петер Франк, Јевгениј Светланов, Карло Цеки, Сикстин Ерлинг,Павле Дешпаљ, Живојин Здравковић, Милан Хорват, Младен Јагушт, Шелдон Моргенстерн итд.

Наступао је у најпознатијим светским концертним дворанама попут Карнеги Хола у Њујорку, концертне дворане Чајковски у Москви, Гаво у Паризу, Сале филхармоније Жорж Енеску у Букурешту, Санта Ћеилија у Риму, Беас Артес у Мексико Ситију, Геванд Хаус у Лајпцигу, концертне дворана Дворжак, у многобројним светским катедралама и црквама попут Сен Жеронимос у Португалу итд...

Наступао је на специјалним концертима које је организовао УНЕСКО у Београду и Паризу и био је  члан ФИАМ-а – УНЕСКО. Био је гост у најчувенијој ТВ емисији у Паризу код Жак Шансела. Снимио је бројна ЛП и ЦД издања, емитована на многим међународним ТВ и радио станицама, а само у оквиру снимљених програма РТС-а, има преко триста сати снимљеног материјала.

Одржао је велики број хуманитарних концерата.

КРИТИКЕ

» ...Јован поседује урођене квалитете који се не могу научити. Мислим на квалитет звука, топлину, хумани прилаз музици, осећај за стил. Он је срећна комбинација срца и духа... Јован Колунџија је јединствен драгуљ међу младим светским виолинистима. Он досеже највише домене у уметничком извођењу...Пред њим је изузетна међународна каријера... »  (Хенрик Шеринг)

» ...Дивили смо се вашој сигурности и ватрености вашег извођења, вашем мајсторству и јединственој концепцији».  (Јехуди Мењухин)

» Његова будућа каријера обећава да постане спектакуларна.«    (Алексис Вајзенберг)

» ...Велики извођач који је постигао комплетан тријумф...« (Ла Коруња, Шпанија)

» ...Велики извођач који је постигао комплетан тријумф...« (Ла Коруња, Шпанија)

» ...таленат који настаје једном у сто година...«  (Вјесник, Загреб)

» ...његов Брамс је био величанствен...« (Правда, Братислава)

»...његов таленат уједињује стриктну музикалност са виртуозношћу...« (Тагесшпигел, Берлин)

»...невероватна зрелост, невероватна перфекција, и невероватна интуиција...« (Смена, Братислава)

» Необично високо-романтични стил интерпретације и леп изглед Словенског Роберта Редфорда употпунили су слику савршеног уметника. Колунџија нас је вратио у »златно доба« стила романтичног начина интерпретације«  (Ричмонд Тајмс – Диспеч)

»...виртуозни виолиниста...« (Арбаитер цајтунг, Беч)

»...И коначно, југословенско музичко чудо, виолиниста Јован Колунџија, један од ретких...«

(Вјесник, Загреб)

»...Незабораван...« (Политика експрес, Београд)

»...Колунџија је виолиниста сјајног елана и осећајности, са задивљујућом техником и музичком линијом...«  (Ел универзал, Мексико Сити)

»...Колунџија је свирао Тартинија са узбудјујућим осећајем...« (Њујорк тајмс, Њујорк)

»...Жив, елегантан и изузетан, Јован Колунџија је освојио париску публику у сали Гавеау  прошле ноћи..« (Лa Парисиен, Париз)

» генијални амбасадор југословенске музике...« (Сол де Мексико, Мексико Сити)

»...Нисмо чули Бетовенову дуо сонату изведену са толико полета и разиграности перфектно контролисану дуго времена...« (Стејтсмен, Њу Делхи)

Његово извођење је било изван свих оквира, и нема сумње да је тај млади тридесетчетворогодишњи југословенски виолиниста предодредјен за спектакуларну каријеру у годинама које долазе.« (Тhe Post and Courier  – Чарлстон)

» ...Његова уметност извођаштва на виолини представља својеврсну мисију у нашој средини, његова харизматска личност довела је у концертне сале многе слојеве публике и обожавалаца, а многе младе приволела управо овом инструменту. Отуда његова уметност представља више од самог свирања, изођаштва, више од једног концерта и једног наступа- представља уметничку мисију... » (део образложења из одлуке комисије која је маестру Колунџији доделила Априлску награду града Београда за 2007. годину)

"...Слушали смо Јована Колунџију, великог маестра из Србије који поседује све награде које се могу освојити.. Звук који маестро ствара на свом Гварнерију је диван, сладак, кротак...У рукама великог мајстора Колунџије, Гварнери "напада" композиције, а извршење је –мајсторско! ...Колунџија показује виртуозност на највишем нивоу: брзина и сложеност, чист и јасан звук...Дуго нисмо присуствовали догађају који је толико узбуркао публику» (Мануела Кортези, Фестивал Емилија Ромања, Италија 2013)

"Јован Колунџија – уметник за сва времена! Мада држећи виолину изгледа као да је рођен с њом он би био, чини ми се, уметник и да свира у чешаљ – „јединствени драгуљ“ како га је осетио Хенрик Шеринг, дивећи се његовој топлини звука и осећају за стил. Шта год да свира – даје интерпретацији лични печат! (Гордана Крајачић, Књижевне новине 2013)


Иван Башић (Београд, 1996) је музичко образовање започео у МШ „Коњовић“ у класи проф. Љубинке Кујунџић. Потом је завршио СМШ „Мокрањац“ као ђак генерације у класама проф. Милице Васиљевић-Бисенић и проф. Жељке Воркапић, а ове године је дипломирао на Факултету музичке уметности у Београду, где је студирао у класама проф. Невене Поповић, проф. Владимира Цвијића и проф. Владимира Милошевића. Усавршавао се код код Александра Сердара, Рустема Саиткулова, Михаела Удеа, Константина Шербакова и Жака Рувијеа.

Освојио је бројне награде и признања: два пута је био лауреат републичког такмичења, освојио је прве награде на међународним такмичењима „Бањалучки бијенале“, „Даворин Јенко“, „Михаило Вукдраговић“ и другим. Добитник је прве награде на такмичењу „Ф. Шопен“ у Риму 2013. године и награде за најбољег учесника из источноевропских земаља. Тим поводом је наступио на завршном концерту у Риму који је преносило неколико европских радио-телевизијских станица. Освојио је бронзану медаљу на такмичењу младих музичара у Кустендорфу, као и у Радовљици (Словенија) на такмичењу „Шопенов златни прстен“.

У јулу 2014. године одржао је солистички концерт на летњем фестивалу у Гмундену (Аустрија). Септембра 2014. и 2015. године наступао је на фестивалу „Тисин цвет“ у Новом Кнежевцу, а током 2015. године свирао је реситале у Египту, у Каиру и Александрији и у Италији, на фестивалу „Nei Suoni dei Luoghi“. Исте године се представио публици на БЕМУС-у, као један од најзначајнијих младих уметника. Наступао је широм Србије, у Босни и Херцеговини, Словенији, Италији, Немачкој, Швајцарској, Албанији, Грчкој, као и у бројним емисијама на радију и телевизији. Као солиста са оркестром у току ове године извео је Григов Концерт за клавир и оркестар, са Нишким симфонијским оркестром и Миленом Ињац, те Шопенов клавирски концерт у ф-молу са Симфонијским оркестром РТС и Бојаном Суђићем. На позив маестра Јована Колунџије у децембру 2016. године наступао је с њим на турнеји по Србији, поводом маестровог Златног јубилеја на концертном подијуму.

У марту 2014. године му је додељена награда часописа „Музика Класика“ за најбољег младог уметника-извођача. Добитник је највиших награда за студенте клавирског одсека Факултета музичке уметности: награде Фонда Олга Михаиловић, за најталентованијег студента клавира и награде Фонда Емил Хајек, за најперспективнијег младог пијанисту. Реситал Ивана Башића у Галерији Српске академије наука и уметности 2016. године је проглашен за најбољи у сезони и награђен је годишњим признањем „Станојло Рајичић“.


Програм

Камиј Сен-Санс (1835-1921)
Introduction et rondo capriccioso (1863)
Роберт Шуман (1810-1856)
Посвета (аранжман Франц Лист)
Камиј Сен-Санс (1835-1921)
Havanaise, Е-дур, op. 83 (1887)
Мишел Легран (1932)
“Papa can you hear me” (1983)
Луис Енрике Бакалов (1933)
“Il Postino” (1994)
Енио Мориконе (1928)
Love Themes
Мишел Легран (1932)
„Кишобрани Шербурга“ (1964)
Луиз Флориано Бонфа (1922-2001)
„Manha De Carnaval“
(Главна тема из филма „Црни Орфеј“)
Карлос Гардел (1890-1935)
“Por una Cabeza” (1935)
(Танго из филма „Мирис жене“)